Dan u Novom Sadu za sopstvenim štandom na samitu žena u biznisu Zapadnog Balkana i EU — štampa, studijska prezentacija u petlji i kupon koji su ljudi izvlačili na svom telefonu.
- Kada
- Gde
- Novi Sad, Srbija
Jedan dan u Novom Sadu, na samitu OsnaŽene — Western Balkan & EU Women in Business Summit. Preduzetnice iz celog regiona i EU u istoj sali, i prvi put nisam bila u publici. Imala sam svoj štand.
To je sasvim drugi posao, i nisam znala koliko drugi dok nisam stala za njega.
Štand dobija tri sekunde
Na konferenciji imate nečiju pažnju četrdeset minuta jer je ta osoba sama odlučila da sedne. Za štandom je imate onoliko koliko traje prolazak pored. Ono što stoji na stolu mora da kaže čime se studio bavi pre nego što iko odluči da zastane.
Zato je sto radio posao koji inače radi sajt. Vizit-karte, flajeri i studijska prezentacija u petlji na ekranu — snimak koji ide sam, da bi sto i dalje govorio dok sam ja usred razgovora sa nekim drugim.
Štampa je nemoderna i ovde je tačan odgovor. Vizit-karta je jedini deo brenda koji nekome završi u džepu. Ako moja ne preživi to što je stranac uzima u ruke u bučnoj sali, ne radi nigde.
Poklon je bio kupon, a ne flajer
Ono što sam zaista dizajnirala za ovaj događaj bio je digitalni kupon.
Flajer završi u ceger torbi sa još jedanaest flajera i kod kuće ode u korpu. Zato su ljudi umesto toga za štandom izvlačili kupon na sopstvenom telefonu: besplatna analiza sajta, popust na projekat ili sami odredite cenu. Njihov kod, njihov ekran, može da se sačuva i podeli.
Ta jedna izmena okreće ceo susret. Flajer znači da ja vama nešto dajem. Kupon znači da vi otvarate telefon preda mnom — i sada oboje gledamo u isti ekran, što je razgovor, a ne transakcija.
Znači i da poklon ne ističe kad se dan završi. Stoji u galeriji telefona, sa kodom uz sebe.
Sa druge strane stola
I dalje sam išla na predavanja i vredelo je. Ali ono što ću zapamtiti jeste da se smer razgovora obrnuo.
Na događaju na koji dolazite kao publika, vi prilazite ljudima. Na događaju na kom izlažete, ljudi dolaze već sa problemom u rukama — sajt koji nikad nije završen, logo koji su prestali da vole, posao koji je prerastao brending sa kojim je počeo. Preskočite ceo uvod i upadnete pravo u suštinu.
Sala puna žena koje vode sopstveni posao je i sala u kojoj nikome ne morate objašnjavati vrednost dizajna. Sve su bar jednom platile jeftiniju verziju nečega.
Na svakom dosadašnjem događaju bila sam da učim. Ovo je prvi na koji sam otišla da budem nađena.
Oba se isplate. Samo vas jedno vraća kući sa imenima.
