Arhitektonski studiji žive i umiru od detalja — pa bi tako trebalo i njihov logo. Polazna tačka bila su sama slova. Umesto da uzmemo postojeći font i prepravimo ga, wordmark je iscrtan od nule, tretirajući svako slovo kao tlocrt: svaki ugao, svaka proporcija, svaki negativni prostor — promišljeni.

Tretman malim slovima bio je svesna odluka. Omekšava znak bez slabljenja, daje mu pristupačnu sigurnost — vizuelni ekvivalent arhitekte koji pušta da rad govori glasnije od ega. Rezultat je wordmark koji deluje i inženjerski i ljudski.

„q” je postalo karakter koji definiše. Repić se spušta u prostor ispod baseline-a, stvarajući suptilnu asimetriju koja drži znak da ne deluje krut. To je vrsta detalja koju primetiš na drugi pogled — i to je upravo poenta. Dobra arhitektura nagrađuje pažljivije gledanje, i ovaj logo radi isto.